Piše: Aleksandar Panić, ekološki aktivista, Pokret „Odbranimo reke Stare planine“
Kada odmaknemo od sumraka demokratije još dalje, proživimo noć ukidanja svih prava, nađemo se pred zorom tiranije. Pred rađanjem sistema koji neće interesovati ičije mišljenje, koji će biti samostalni političko kriminalni organizam, koji će gutati ingerencije, sredstva, ljude a ponajpre i najradije, njihova prava. Gutanje svih onih prava koja su običnom svetu davala nadu i mogućnost da na neke javne načine učestvuje u krojenju pravnog i socijalnog sistema, je poslastica tiranije. Gutanje i izvitoperivanje mogućnosti da učestvuje u krojenju svega što nazivamo životom. Naše živote na najperfidnije načine kreiraće neko drugi i to bez straha od posledica, bez osećanja i sa samo jednim ciljem. Ukloniti svaku, pa i najmanju prepreku bivstvovanju nakaznog organizma tiranije.
Sa verom u izborno poštenje ili čvrstu kontrolu ponašanja na i oko izbornih mesta, stupili smo puni poleta u još jedan proces biranja vlasti. Sa javnih tribina, političkih skupova, marketinških emisija, konferencija za novinare, društvenih mreža, pozivani narod glasao je po svesti i savesti. Dobar deo i u nedostatku savesti. Čak i u situaciji kada je svest upitna, postoji onaj mali tračak savesti na koji cela ljudska vrsta računa u situacijama krajnje nužde. Izgleda da situacija sa Srbijom još uvek nije na nivou nužde a kamo li krajnje, čim smo svedočili onolikoj provali nesavesnog, nekarakternog, nameštenog, siledžijskog. Onolikoj navali lažnih, pokojnih, doseljenih, nepoznatih sustanara, političkih Deda Mrazeva sa vozilima punim paketića blama. Paketića koji dovoljno govore o nivou motiva onih koji nam svojom upitnom većinom, kroje živote. Kao u lošem horor filmu još goreg naslova, „Zombi koalicija“, živote nam kroje nepoznati, gladni i pokojni. Pojavljuju se ili ustaju obično u vreme izbora, nestaju na par godina u auto konvojima, bugarskim vozovima, nedodirljivim spiskovima novoprebivstvujućih sa kojima delimo adrese, u spiskovima naplate taksi za grobna mesta. Svojim kratkim organizovanim bleskom, potopili su sve nade nepovratno naivnih, euforičnih, dobronamernih, nadajućih … Potopili metematičke, kalkulativne nade ali nisu računali na razum, prkos, na nepristajanje, na neprihvatanje zore tiranije.
Nevinost ideje i ikonografija masovnih studentskih akcija su nešto što kradljivce volje plaši više od tamjana.
Studenti u protestu su tamjan u noći gubljenja demokratije.
Noć nakon i dan nakon održanih izbora imali smo priliku da i iz redova ali i između njih, još jednom vidimo kako se u situaciji velike političke koalicije, mnoge ideje i politički dogovori guše u karličnim porođajima dogovora. Mnogo upitanih i neupitanih učesnika, mnogi politički carski rezovi koji se izvode na ulicama … ali znali smo da politička opozicija nije idealna, kao što smo i znali da bolje nema i da se orati mora, jer oranje i seme ne smeju da čekaju. Kao što smo znali da u zori tiranije ni jedno seme više neće pomoći, kao što smo znali da sva oranja u tiraniji neće više biti ni pogodna metafora, već nešto neljudsko, nehumano, opasno i rušilačko. Deo toga vidimo svaki put kada protestne skupove treba obesmisliti, obeležiti kriminalnim, nasilničkim aktima a sprovede ih ista ubačena ekipa od poverenja. Rame uz rame, policijski i huliganski oštri momci rade prekovremeno i reklo bi se sa posebnim motivom i uživanjem. Ekipa koja radi na huškanje, na pruženu fotografiju, na ime napisano na parčetu papira, na kažiprst uperen prema drugom čoveku.
Ipak, pored saznanja o klatećoj opoziciji, svest o potrebi da se uradi nešto lično, bila je pokretač i motiv nejvećeg broja ljudi koji danas čine telo pratilaca demokratije u Srbiji. Saznanja, nada ali i nezadovoljstvo na granici besa, izvode danas to telo na ulice Beograda, u pritisku na kriminalni proces krađe i nameštanja izbora. To telo brani samo iskrenost i masovnost, samo na te dve karakteristike čak ni kriminal, ni navijačke maske, ni politički uzurpirane policijske snage, nemaju odgovor. Odnosno, odgovor koji one mogu sprovesti, opasniji je u povratnoj reakciji po njih same.
Nov ili uvek nov momenat aktuelnog političkog trenutka, je nešto što daje još veću nadu da se, ćak i u lošem hororu, vreme može vratiti malo unazad. Malo dalje od zore tiranije a malo dublje u noć gaženja demokratije. Unazad u proces potenciranja svega lošeg što nam se dešava ali sa novom snagom. Nezavisnom snagom koja se ne stidi da pokaže delu političkog establišmenta šta je bila osnovna ideja njihovog okupljanja. Da ta ideja ne može biti pogodna politička poštapalica već trenutno političko Jevanđelje. Oni kažu: „Ako ste iza dogovora i jedinog cilja, stali rečju i delovanjem, poštovaćete ga!“ Sakupili ste se i dobili podršku, ne jer ste mnogo lepi i pametni, već što je u vas potrošen veliki miraz, mnogo vremena, mnogo akcija, mnogo šetnji, skupova, građanskog i aktivističkog potencijala i što ćete biti zaboravljeni ako se time još malo igrate. To poručuje pojava dece, studenata i svega što je spremno da žrtvuje mnogo više od političkih interesa, nečega što nije kratkoročno poput mandata. To poručuje njihov nastup koji žele jasno da odvoje od političkog angažmana. To me setno podseća na duge aktivističke godine bez želja za brakom sa politikom. Budućnost, policijski dosijei, prebijanja, velika su cena za nekoga ko je na pragu karijere, života i sa time se ne smete igrati. Ta nevinost ideje i ikonografija masovnih studentskih akcija su nešto što kradljivce volje plaši više od tamjana. Studenti u protestu su tamjan u noći gubljenja demokratije.
Poštujte taj tamjan, neće to biti ičiji plen, to će biti veoma jak argument u uveravanju svih da je krađa političke volje nacije, suviše dugo bila osnov za vršenje vrlo loše funkcije vlasti. Njome caruje medijska tmina, otvorena gnusna laž sa najviših državnih funkcija, diletantizam i šarlatanizacija svega od čega zavisimo. Rezultat je kolaps sakriven iz pogano lažnih izveštaja crtača po školskim tablama. Suprotstaviti se tome je dužnost, suprotstaviti se tome je proces, zora tiranije nema samo jednu postavu aktera, nad zorom tiranije se mora bdeti. Deca koja danas na ulicama Beograda uče odrasle integritetu i hrabrosti, budućnost su tog bdenja.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
