U nizu brutalnosti i nasilnih ispada sa kojima smo suočeni u proteklih godinu dana, ne stignemo ni da odreagujemo na jednu, a već nas stiže druga. Majka koja je pretukla nastavnicu osnovne škole izazvala je očekivanu osudu, ali i asocijacije na sve prethodne tragične i jezive vesti. Podsetila je da se nasilje preselilo u škole, i da tamo namerava da ostane.

Na prvom mestu, moramo da podsetimo da uloga Ministarstva nije da se zajedno sa nama sablažnjava, već da preduzme sistemske mere, i to ne samo da zaštiti bezbednost dece i zaposlenih, već i da predvidi mere za privlačenje mladih ljudi ka nastavničkoj profesiji. Jer posledica događaja kojima svedočimo nije samo polomljena lobanja nastavnika iz Bačke Palanke i povrede nastavnice sa Novog Beograda, već i učvršćivanje odluke mladih ljudi da ostanu podalje od table i krede. A to će se ticati svih nas, na svim opštinama, znali mi konkretnu nastavnicu ili ne, i saosećali sa njom ili ne.

Znamo mi odgovor na preteće retoričko pitanje „Znaš ti ko sam ja?“. Znamo, o, vrlo dobro znamo. Ti si jedna od onih koji smatraju da su drugi ljudi njima podređeni, koji veruju da ih novac i pozicija štite i daju im pravo da ponižavaju, vređaju i tuku! Da za njih ne važi zakon, sistem, pravila ocenjivanja i bilo kakava etika. Ti si predstavnica jedne nakaradne elite, koja se gaji i promoviše godinama unazad. Ti si povod da se oni ljudi koji nisu kao ti udruže i da ne daju da pristojna Srbija potone u mulj takvih sličnih „Znaš ti ko sam ja?“.