Menu
Piše: Aleksandar Panić, ekološki aktivista, Pokret „Odbranimo reke Stare planine“
Koncept Božanskog možda postoji i za ateiste. Stvoren u praskozorja čovečanstva, u
vremenu velikih nepoznanica i strahova, mit je možda u tom trenutku bio i najbliži onome što je svuda oko nas zaista presudno božansko. Reči su došle mnogo kasnije, i njima se služimo i nažalost i na sreću. Nažalost su služile zabludama, a na sreću – pamćenju, razmeni i umrežavanju misli koje su bile lišene strahova.
Božansko je stvorilo Vodu, u praskovima, olujama kosmičke energije, kao potrebu da stvori ili rastopi neka od najsmrtonosnijih jedinjenja svemira ali i da u nekim od svojih kosmičkih kapi, začne život. Božansko je nesvesno, Božansko je slučajnost, Božansko su vulkani, poplave, usovi, vetar, elektricitet, rotacija, revolucija i naravno VODA!
Od kada je sveta, na ovoj kapi svemira u kojoj se čudom ili nesrećom, zapatio fenomen života, božanska voda je poštovana, čuvana, korišćena. Ona se volela, od nje se strahovalo. Nejasno i iskustveno, do vremena mašina, nafte i plastike, Voda je prihvatana zdravo za gotovo, bilo ju je mnogo, bila je blagodarna i korisna poput najvrednijeg materijalnog blaga.
Mali i nejaki, vraćamo se na naš mikro plan, na našu planinu, želeći da nam misli i sećanje na nas, budu korisni, čisti i jaki. Planina „rađa“ vodu, planina sa svojim biljkama, stenama, klimom, smenom dana i noći, godišnjim dobima kojima se odeva. Planina je naša veza sa Božanskim, sa procesima i materijom koju najčešće nazivamo prirodom.
Voda je kćer Božanskog, njegovi sinovi su elementi prirode i Periodnog sistema!
Šta mi zauzvrat Božanskom, radimo sa njegovom kćeri? Sečemo je branama, rijemo njene nadzemne i podzemne tokove nadajući se da ćemo uskoro moći da pijemo zlato ili novac, teramo narode da krvare u njenom nedostatku a na drugoj bahato kaljamo fekalijama, hemijom i plastikom. Toliko osiono i nepromišljeno vrtlozima magnetnih talasa menjamo njenu osnovnu fizičku strukturu, menjajući sam život koji kao i prvog dana nastanka, pliva u njoj i od nje zavisi.
Bez želje i ideje da zamaram i sebe i vas dekorativnim redovima, smatrajući da se o
najvažnijem i Božanskom najviše kaže sa malo reči, osećam ovo. Govorili su mi da pravi vernici, pa čak i skeptici, osećaju potrebu da plaču na sam pomen Vere i u blizini bogomolja. Bliski smo ako je i vama bogomolja naša planina a na plač vas tera sama reč Voda i saznanje šta smo sa njom i šta ćemo biti bez nje.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
