Piše: Ekološki ustanak Novi Sad
Pitanje morala, časti, etike i saosećanja su pitanja budućnosti kulture jednog društva. O ovim pitanjima je nemoguće pregovarati da bi se ta pitanja ‘ugušila’. O ovim pitanjima se ne pregovara – došli smo do tačke gde je nemoguće pregovarati ako preko puta nemamo sagovornika sa istim ovim vrednostima koje su u samom biću i koje živi, i svojim delima to pokazuje i ako nema razvijenu svest o važnosti ovih kvaliteta kao uslova za lični, profesionalni razvoj i razvoj društva.
Nasuprot reakcije svih a posebno mladih ljudi u Srbiji od Predsednika dobijamo u svakodnevnom obaćanju različite vidove agresije. Jako je važno imenovati ovakvo ponašanje kao agresiju, jer agresija ne podrazumeva samo fizičko nasilje.
Prema kulturi koja nas okružuje i društvu u kojem se nalazimo ponašanja koja smatramo prihvatljivim variraju. Zato se različiti vidovi ponašanja društva koja se smatraju nasilnim ili ne, prihvataju zajedno sa razvojem društva i moraju se zajedno sa kulturom društva sagledavati.
Udica koju ne smemo progutati je pokušaj razvodnjavanja i udaljavanja aktivista studenata od aktivista iz političkih opozicionih stranaka.
Ispod svih zahteva, istaknutih problema i pitanja, svih tragedija, svih dela, zapravo reagujemo kao društvo upravo na ovo pitanje, na nasilje!
Izloženi smo psihičkom nasilju koje ne razmatra potrebe društva, osobe, a posebno ne one koji imaju veze sa međuljudskim odnosima, poštovanjem i međusobnim uvažavanjem i jednakosti. Ovakvom ponašanje ima za cilj dovođenje društva u stanje bespomoćnosti sa kojim se mogu vršiti različiti vidovi kontrole nad društvom. Primeri su uvrede, pretnje, itd.
Izloženi smo nasilju godinama i na to reagujemo svi!
Poput: ignorisanja, manipulacije, vređanja i unižavanja. To isto dobijamo i od režimskih medija. Tome smo izloženi jako dugo. Izloženi smo nasilju godinama. Reakcija društva na takav vid nasilja su protesti, na kojima jasno iskazujemo svoje Ne, svemu tome. Ne – ugnjetavanju onih koji drugačije misle, Ne – nasilju koje se svakodnevno sprovodi nad svima nama. Ne – iskrivljavanju istina i zameni teza. Ne. – ne preuzimanju političke i lične, moralne odgovornosti.
Udica koju ne smemo progutati je pokušaj razvodnjavanja i udaljavanja aktivista studenata od aktivista iz političkih opozicionih stranaka.
Predsednik proziva da su zahtevi politički i time pokušava odvojiti jedne od drugih aktivista. Aktiviste studenata od aktivista iz političkih stranaka.
To se ne treba događati, zato što svi zajedno tražimo isto: odgovornost. Ne smemo nasedati na takvu zamenu teza i zameranja Predsednika da su to politički zahtevi.
Svaki građanin u svakoj zemlji je i politička ličnost. I to ne smemo zaboraviti. Bavimo se svi politikom društva.
Traženje odgovornosti od grada, pokrajine itd. ne može biti apolitičan zahtev.
Iza traženja odgovornosti leži takođe zahtev za promenom sunovrata ovog društva. Sve i da se ovi zahtevi ostvare, tu nije kraj. Ako se izglasa regularnim putem nepoverenje u one od kojih tražimo odgovornst, a već imamo obećanje da se to neće dogoditi jer Predsednik obećava da njihovih simpatizera ima više, sve i da se to dogodi, umesto njih dolaze isti ljudi… I to nije promena.
Promene će se dogoditi samo kada se na izborima izglasaju neki novi ljudi sa pre svega moralnim stavovima i etičnošću, a potom i pravim demokratskom vrednostima i sa više odgovornosti budu bili na vlasti i tako urede državu.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
