Piše: Aleksandar Panić, ekološki aktivista, Pokret „Odbranimo reke Stare planine“
-Kroz geološku istoriju, energija Sunca, prisustvo i kruženje vode u prirodi i nastanak vegetacije, najbitniji su uslovi za održanje života onakvim kakvim ga poznajemo danas.
-Neplanskom sečom šuma kao i prekomernom sečom bez mogućnosti obnavljanja šumskog pokrivača, pogotovo u planinskim oblastima, vrši se direktni udar na resurs čistog i obnovljivog kiseonika te smanjenje ugljen dioksida,
– Direktno se ugrožava koristan radman voda u površinskim i podzemnim tokovima.
– Ogoleli planinski pejsaži ne zadržavaju ni deseti deo voda koje dođu sa padavinama a skromni sloj humusa brzo bude spran u oslobođenim erozivnim procesima
– Umesto umerenog i produženog indeksa oticaja voda, imamo pojave bujica koje dodatno devastiraju skromno planinsko tlo a kumulativni uticaj tako oslobođene vode u nizijama stvara poplave, uništenje infrastrukture i ljudskih naselja.
– Jedan hektar šume bukovih stabala može u svom korenovom sistemu i tkivima stabla, granja i lišća potpuno zadržati kiše do količina od 50 l/m kvadratnom i bar polovinu te vode ispustiti odloženo u vodotokove ili vazduh kroz duži vremenski period. Time podržava i održava čitav ekosistem šume i gravitirajuće ekosisteme livada, potoka, reka, tresava ….
– Jedan hektar goleti, nastao sečom, ne može zadržati ni jedan jedini litar od pola miliona litara, koji na to parče zemlje padnu sa kišom od 50 litara/metru kvadratnom. Pola miliona litara se kao bujica, zajedno sa zemljom, kamenjem i zaostalim biljnim materijalom sjuri koritima, rastući svuda gde nema šuma da spreče naglo oticanje, uz sve one slike razaranja koje pamtimo iz sve češćih poplava.
– Koliko takvih hektara novonastalih goleti čeka na svoju kataklizmičnu ulogu, njihov broj svakog sata i dana raste bez ikakvog dubljeg plana za budućnost vazduha, vode i zemlje kao osnovne resurse koji počivaju na postojanju šuma i njihovoj eksploataciji sa obnavljanjem i merom.
– Ekonomske posledice su direktne i indirektne. Seča se zadnjih godina odvija u smislu trgovine sa trećim licima koja svoj očigledan ekonomski interes kanališu kroz koruptivne procese prema donosiocima odluka u JP i nerealnim povećanjima planova seče. Posledice po ekosisteme koji gravitiraju šumama a predstavljaju u gospodarstvenom smislu potencijale lovstva, ribolova, turizma, poljoprivrede (stočarstva) su drugi nezanemarljiv stepen ekonomske štete od prekomernih seča šume.
– Javno preduzeće Srbija Šume slučajem ili pritiskom javnosti, pre nekoliko dana je za dlaku izbeglo stepen veće privatizacije i samovlašća od onih koji u njemu trenutno haraju. Privatizacije potpuno nestručnih politički postavljenih direktora koji kroz katastrofalne planove seče pokušavaju da ogole Srbiju. Suprotstavlja im se aktivizam i retka jezgra šumarske struke po lokalnim šumarskim preduzećima. Ne smemo zanemariti ni način zimskog zagrevanja stambenih objekata u većini manjih sredina. Umesto da tehničkim rešenjima rešavamo to važno energetsko pitanje i dalje se vodimo linijama manjeg otpora i onog što nam je najbliže ruci. Poplave, klizišta, menjanje indeksa vodnog proticaja, manjak vode u prirodnim podzemnim basenima, uništenje baze obnove kiseonika, to su nagrade našeg ali još više nemara onih kojima je poverena vlast i obaveza da se ovakva pitanja rešavaju suštinski i trajno.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
