Menu
Piše: Aleksandar Panić, ekološki aktivista, Pokret „Odbranimo reke Stare planine“
Život u skladu sa prirodom i nepisanom zakonima opšte svojine i prava, održao se još samo u predelima Zemlje koji su sačuvani divljinom, nenaseljenošću i navikama koje sežu daleko u prošlost. Te navike direktno upućuju na prirodu, biljke, životinje i ljude u relativno izolovanom okruženju. Bilo da je to planinsko selo ili pleme u prašumi, principi poštovanja sopstvenog okruženja i deljenja osnovnih izvora života, osnova su i koren opstanka zdrave i uspešne zajednice ljudi.
Zašto pominjem zajednicu ljudi? Ona je jedini faktor u čije su postojanje utkani razni socioekonomski uticaji „na brzinu“ razvijenog potencijala svesti, koji u svetu životinja i biljaka ne postoje u tom opasnom i porobljivačkom obliku nekontrolisane eksploatacije.
Što se deo civilizacije više odvajao od iskustava boravka u prirodi i temeljenja opstanka na njenom umerenom sezonskom korišćenju, putevi ljudskog društva bili su pogubniji po prirodu. Profit i gramzivost ljudskog roda, kategorija razvoja ali i oblanda života u ružičastom i iživljavanja neiživljenog, nametali su grabljenje i potrebnog i nepotrebnog. Prava jačih, najintenzivnija od doba kolonijalizma pa do današnje vladavine korporacija jačih od država, dovela su „manje vredne delove sveta“ daleko iza ruba ropstva,
grube eksploatacije i opšte zagađenosti. Sve po cenu pomenutog la vie en rose i katastrofe koja nam se poslednjih godina vraća kao očigledan atak na obnovu života, na vodu i klimu.
Povezanost vode i klimatskih procesa je suštinska. Voda, pored Sunca i kretanja planete u svojoj orbiti, čini najjači faktor klime. Možemo slobodno reći da je voda telo klime a da je stvaraju Sunčeva toplota, okretanje Zemlje i postojanje atmosfere. Pod uticajem klime voda ne miruje, kruži, donoseći podjednako i pogodnosti po život ali i velike izazove za njega. Vreme još većih, neuobičajenih izazova je došlo; ono nije pred nama, već ga najintenzivnije živimo. Svaki od tih izazova definisaće voda, njen nedostatak ili njena prekomernost. Pod ruku sa vodom ići će i odgovarajući temperaturni ekstremi. Prekomernost će se obrušiti na čitavu prirodu ali najviše na već pomenutu ljudsku zajednicu, nespremnu da poštuje granice ili se brzo prilagodi. Granice su jasno definisane pre nekoliko decenija, ali su decenije bile i potrebne da se koliko-toliko prevaziđe zanemarivanje najmoćnijih, zlonamerno spinovanje, neprihvatanje, sumnja i toliko prisutne teorije dela zajednice koji je dobio priliku da bez kontrole i necenzurisano javno trtlja kao na seoskom vašaru. Cenu toga živimo svi mi, bez obzira na stepen svesti, mogućnost shvatanja i prihvatanja a najviše na način ponašanja. Civilizaciji sude negativna selekcija kao deo evolucije na koju nisu imali uticaj prirodni već socijalni uslovi. Sude joj potomci onih koji su se o prirodu i znanja o njoj samo češali u političkim i marketinškim kampanjama a suštinski je podrivali do nivoa kada socijalni uslovi neće moći da pomognu u naletu sila prirode.
U globalnoj kataklizmi klime i ogromnih promena u ponašanju atmosfere sa vodom u sebi, zajednica ljudi Srbije podelila se na više kako svesnih, tako i neosvešćenih celina. U javnom govoru, osim nastupa malobrojnih stručnjaka koji i dalje pokušavaju da prenesu znanja, mnogo su češći nastupi politike, zlonamernih poređenja, pravdanja posledica bez bilo kakvog smera prilagođavanja, obnove i nadogradnje zaštite i radikalnog menjanja odnosa prema svim činiocima života, činiocima klime. Štaviše, umesto obnove
i održavanja sistema odbrane, Srbijica stotinama cevovodnih elektrana, priobalnom sečom, otvaranjem zemljanih puteva, kilometarskim kopanjem po koritima bujičnih potoka i reka, uništavanjem bujičarskih pregrada, generiše neke buduće poplave blata. Generiše katastrofe u kojima će biti uništena celokupna infrastruktura, naselja, poljoprivredne kulture, život… Više se ne postavlja pitanje da li već samo kada!
Postojanje ikakve državne taktike ogleda se samo u pravljenju shema za koruptivne planove koji, usput, umesto da pomažu, podrivaju i osnove energetike koja se kao „sveta krava“ i ultimativno opravdanje, zaziva svaki put kada ponestanu antiekološki argumenti i kada zabrinuti treba da postanu mrziteljii, srebroljupci, izdajnici.
arhivski snimak/R.Labreda
Klimatski procesi sa vodom i njenim mnogo gorim rasporedom u prirodi, doprineće i mnogo kraćoj dostupnosti vode u procesima njene eksploatacije za osnovne ljudske potrebe. Skokovite promene u padavinama sa velikom količinom vode i kratkim vremenskim intervalima, učiniće lošu pošumljenost još gorom, da li kroz požare u periodima bez padavina, da li erozijom i klizištima u vreme velikih padavina. Kako se sve to može odraziti na količinu dostupne pijaće vode, možemo samo da zamišljamo. Blatna bujica u predsoblju i dnevnoj sobi zameniće čiste bunare i vodozahvate, razrovana korita i cevovodna infrastruktura nabijena u propuste porušenih mostova i sela zameniće kupače, pecaroše, poljoprivrednike, pčelare.
Rudarska euforija Srbije još je jedan a možda i najstrašniji faktor kumulativnih pretnji po ukupni potencijal dostupne vode. Bušotine, kopovi, gigantska jalovišta, njihova sadržina ogledana u najagresivnijim procesima delimične prerade i flotacione koncentracije i sve ovo čemu svedočimo poslednjih godina, jesu jednačina za potpuno i konačno uništenje vodnih rezervi. Da li će to biti uništenja i zagađenja velikih kraških vrela poput vrela Mlave i Krupaje, da li ugrožavanje ogromnih podzemnih basena pijaće vode poput onih u Podrinju… između ostvarenja tih pretnji i zaštite trenutno stoje najhrabriji predstavnici stručne Srbije, stanovnici, aktivisti i nešto osvešćenog političkog establišmenta.
Osnovno pravo na život ljudi u Srbiji, ugrožavaju i najveći srpski mediji, zatvoreni za kritiku a plodni za laž i Potemkinove projekcije pozelenele energije i pozelenelog rudarstva. Cena gutanja i ćutanja na te laži je ogromna i konačna. Te laži su jedan generatora nasilja nad čitavom nacijom, ta nemogućnost da se najširem auditorijumu saopšti pred kakvim se pretnjama nalazi. Paralelno sa njima lažovima se dozvoljava da svaku moguću sumnju odgovore menjanjem teza, ljaganjem, optužbama i sigurnošću da ih niko nikada neće prozvati za taj kriminalni umišljaj.
Razmišljajte o vodi, ne samo kao o lagodnosti koja izvire iz česme. Dovoljno smo informisani da u političkim kretanjima sveta i velikoj prisutnoj seobi naroda, to pitanje možemo nazvati krunom svih pitanja. Razmišljajte i o onima koji u domove politike i pravosuđa mogu ta pitanja da donesu na pravi način. Ne koruptivno ih kriveći u pravcu ličnog i ekonomskog već ka onom odnosu iz prvog pasusa, čineći jedno opšte dobro najvažnijim a svačijim.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
