Menu
Piše: Aleksandar Panić, ekološki aktivista, Pokret „Odbranimo reke Stare planine“
Sa podužeg spiska gradilaca jedne ličnosti, tri činioca iz naslova nisu izabrana bez razloga. Ni na jedan od njih ne mora presudno uticati obrazovanje i kosmopolitizam, kategorije koje su u Srba posebno retke ili praktično prilagodljive. Nešto se može kupiti, nešto lažirati, nešto oponašati ali obraz, svest i ukus možete (morate) steći rastući u porodici ili kvalitetnoj zameni za nju, poštujući osnovne tradicionalne vrednosti, imajući pred sobom odgovarajuće modele ličnosti i ugledajući se na one kojima vlada skromnost ali i ponos, stav i promišljanje. Možda će vaše granice biti postavljene praktično ali osnovne norme društva će biti uklesane u vas i biće ogroman teret pri svakom pokušaju da se sklizne u površno, pornografsko, umešano u gustu čorbu medijskih supkultura. To su temelji društva, jednaki ekonomskim, odbrambenim, diplomatskim temeljima. Njihovo urušavanje ili nepostojanje govori o stanju ostatka temelja, govori o celom društvu.
Poslednjih nekoliko dana prisustvujemo i svedočimo ne o govoru nepostojanja temelja, već horu panične kakofonije, vapaju za afirmacijom i priznavanjem a zapravo ronjenju po prosečnosti i veoma lošim idejama. Konačno preuzimanju javne svesti je u toku, započeto devedesetih sa modelom „južnih vetrova“, pop folka, javnih smejaonica prostačkog humora, dnevnopolitičkog podilaženja loših glumaca i prosečnih šatorskih pevaljki, stigli smo do društvenih stožera. Vlaga i buđ pojeli su seno, sada ubrzano tope verske, preostale kulturne i grede javnog reda i morala. Put do najcrnjih scenarija, prilike da se dokaže svako kome to na um padne, utvrđuje žalostan prosek mentalno obolelih, reklamiranih i obožavanih rijaliti spodoba.
Kao ogromni Grinč, talas neukusa i nasilja odneo je pobedu nad mirom najvećeg verskog praznika hrišćana. Načinio je od noći sećanja na ogromni istorijski i sociološki fenomen, bahatu pagansku predstavu. Bacio je svoju mrežu smrada spaljene gume i kineskih vatrometa, na filosofsku mrežu smirivanja divljačkog i nasilnog u ljudskoj vrsti. Izdigao parodiju posela, slavu alkohola, raspevanog i raspojasanog sveštenstva i autonomnog tumačenja svega. Uz aplauze, vrisku, detonacije, Božić se predao. Grinč je vladao suvereno i sinhrono, od naselja do naselja, sa polusatnim pauzama nepokrivanja pojedinačne blistavosti. Vratio nam se i zorom, decibelima motorizovanih defilea, utihlih liturgija i ravnodušnog naroda.
Srećan vam ravnodušni Božić, narode…
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
