Goran Petković, pukovnik u penziji, jedan od osnivača Ekološkog ustanka
U trokomponentnosti delova države – teritorije, stanovništva i organizovane vlasti, uvek se postavlja pitanje šta su, a onda i čiji su, u stvari, sila i moć, pojedinačno i zajedno, a onda i šta je od to dvoje jače?
Pošto je, kada razmislimo, sve politika, moć predstavlja mogućnost da se formalnim i neformalnim uticajem, u sferi politike, utiče na ključne tokove razvoja društva. Dakle, moć pripada organizovanoj vlasti ali može, u određenim društvenim okolnostima, da pripada i stanovništvu – građanima.
Vladavina je sklop odnosa društvenih snaga koji omogućuje odlučujući uticaj na usmeravanje kretanja u društvenoj zajednici ili u nekoj oblasti društvenog života.
Politička vlast je institucionalizovana moć koja počiva na pozicijama sa pravnom sposobnošću odlučivanja. Opšta karakteristika vlasti jeste da predstavlja trajnu organizovanu prinudu koja, po potrebi, prerasta u nasilje jedne društvene grupe sa ciljem obezbeđenja njene dominacije u društvu.
Sila je sredstvo za ostvarivanje i održanje moći koje, u načelu, pripada organizovanoj vlasti i projektuje se direktno, kroz policiju, vojsku, obaveštajne i bezbednosne službe, ali i, uslovno rečeno, indirektno kroz dostupne „poluge“ poput kontrolisanih medija, privrede, socijalne i zdravstvene zaštite, radnih odnosa, finansija, obrazovanja i sličnog, odnosno ostalog.
Kraće rečeno, sila je uvek jedna od osnova moći a nasilje je način iskazivanja i sprovođenja moći. Nasilje je rad sile. Političko nasilje je neposredna ili posredna, prikrivena primena sile u sferi politike i političkog, to jest neposredna ili posredna primena sile nad svešću, telom, životom, voljom
ili materijalnim dobrima stvarnog, potencijalnog ili pretpostavljenog političkog protivnika.
Političko nasilje, za razliku od socijalnog, uvek predstavlja pretežno racionalnu delatnost.
Kada postoji ravnoteža u organizovanoj vlasti, moć i sila su pod kontrolom, nasilje je potisnuto a država funkcioniše. Ako ravnoteže nema, sila dobija preimućstvo a nasilje postaje uobičajeno.
Međutim , i sila ima svoja ograničenja, zasnovana na zakonskim ograničenjima ali, i pre svega, na ljudskim resursima.
Silu koriste ljudi na čelnim pozicijama organizovane vlasti ali se i u redovima instrumenata sile, posebno one koja se projektuje direktno, nalaze ljudi – u redovima policije, vojske, obaveštajno-bezbednosnih službi… Među njima su i misleći ljudi, nečiji očevi ili majke, rođaci, prijatelji, poznanici onih ka kojima je usmerena, ili planirana da se upotrebi, sila. U određenom trenutku, ta sila može da promeni svoj pravac delovanja, kao što su, kroz istoriju, na primer, pretorijanci ili janičari umeli da urade.
Dakle , onaj ko ima moć ima i silu ali i ta sila može da pređe kod onog ko stvara novu moć, zasnovanu na prkosu i otporu prema nepočinstvima. A gubitak sile je i gubitak moći, ako se ona ne zasniva na pravdi.
Srbija protiv nasilja – subota, 27. maj 2023. godine, u 18 časova, Narodna skupština Republike Srbije.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
