Ana Đorđević, akademski slikar
Ovo je priča o reci. Kažu da je živi svet najvećim delom stvoren od vode. Zamisli sada beskrajne mreže odnosa između sićušnih rečica koje predstavlja svako biće (pa i mi, ljudi), od kojih se plete ova naša planeta.
Ključna reč koja opisuje te odnose je ZAJEDNIŠTVO. Da ga nema, sve ono što čini osnovu postojanja, a preko čega najčešće prelazimo bez saznanja o tome, ne bi postojalo.
Uđi sada u svet ljudskih bića, koji je sačinjen i od stalno pulsirajuće, nematerijalne mreže koju stvaraju reke
energija, emocija, stavova, mišljenja, ideala, uverenja, vrednosnih bistrih izvora ili crnih močvara.
Ovih dana, na protestima „Srbija protiv nasilja“ smo postali deo najveličanstvenije reke na svetu, reke ljudi koji su se spojili da pokažu ljudskost i, kao deo te ljudskosti, svoju reakciju na stravičnu tragediju koja nas je zadesila: tugu, neslaganje sa brutalnim nepravdama i sistemom (ne) vrednosti koji može da proizvede samo spiralu tragedija na svakom nivou; da pokažu saosećanje, solidarnost, toplinu, zajedništvo.
Takva reka je nezaustavljiva. Ona je reka-lek za sve naše duboke rane, kojih ima toliko da više ne možemo da brojimo… Ona je i mesto za sve suze koje nismo isplakali, a koje moraju poteći da bismo nastavili da živimo kao ljudska bića, a ne kao anestezirani gutači blata crne medijske močvare i nakaznog režima koji ju je stvorio…
U Beogradu se Sava uliva u Dunav, a ovih dana su se rečice ljudi spojile u nepreglednu, svakim danom veću reku ljubavi, jer Beograd je ipak ispod svih rana, Beli Grad…
Na protestima su se grlili oni koji nose šajkače sa onima koji nose šalove evropskog intelektualizma. Hodali su, rame uz rame, muškarci i žene, levi i desni, apolitični i „politični“, građani i seljaci; takva je reka čija je svaka kap drugačija, a sve joj pripadaju i zajedno teku, dostojanstveno i odlučno.
Ova reka nije bujica. U njoj je sva ona upornost kojom kapljice oblikuju stenu: upornost čiji je deo svaki trenutak tokom ovih godina u kome nismo zaboravili da činimo i prepoznamo dobro, da jasno kažemo da je mrak mračan, da se podignemo i ostanemo uspravni i ispravni kad nas horor realnosti smrvi…
Usmerimo tok ove reke zajedno – dostojanstveno, istrajno, odlučno i precizno, spraćemo crnilo i ubrizgaćemo novi život u sasušene ljušture.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
