Menu
Piše: Ana Ubavić, profesor filozofije
U svom pismu Hani Arent, Karl Jaspers je napisao: „Za vreme nacističke vlasti povremeno bih govorio svojoj ženi ’ja sam Nemačka’, kako bih oboma pomogao da se držimo zajedničkog tla. Tvrdnja kao što je ta, smislena je samo u svom kontekstu. Kada se izvuče iz konteksta, ili čak prenese u neki drugi, ona postaje nepodnošljivo nadmena. Vi ste, naravno, potpuno u pravu. Politički, ona je besmislena. Moja žena i ja bili smo u slozi čak i kada je ona tu tvrdnju odbacivala. Ja nisam Nemac na bilo kakav bitno drukčiji način nego što je to ona. Ne smemo dozvoliti da nam Hitler nametne bilo šta drugo.“
Njegova žena bila je Jevrejka u nacističkoj Nemačkoj. Taj raskol koji svaki umno poremećeni diktator koristi da bi manipulisao masom kao kritičnom društvenom strukturom, naposletku, vidimo i na ličnom primeru u vidu raskola, koji je sada već transparentan u našem društvu. Da li je stravično uporediti lik i delo Aleksandra Vučića sa likom i delom jednog firera? Volela bih da jeste i da ne postoje logični osnovi za ovako nešto. On ovih dana maše oružjem i naziva sebe Vrhovnim komandantom. Ova osoba nije Vrhovni komandant, čak ni u svojoj glavi. Izopačen, u svojoj divljoj težnji da očuva privid raja, koji je truo kao i putevi koji se raspadaju prvom poplavom, a u koje se kune, on će učiniti sve da nas maksimalno zatvori prema svetu i jedne prema drugima. Koristeći sve
dostupne izvore, medije, propagandnu mašineriju, plitke umove, prodane duše i domaće kvislinge, on pokušava da nas izopšti i da u takvoj šizoidnoj tvorevini vlada. Nada se da će svi potpasti pod kolektivnu hipnozu u kojoj sto puta ponovljena laž postaje istina. Međutim, slobodarski duh jača. Što je veći pritisak veći je i otpor.
Oni koji botuju za njega bi voleli da protesta nema, zato i šire dezinformacije da se energija protesta osipa, da se protesti otkazuju i da narodni otpor slabi. Nisu u pravu. Zašto? Sve što je veštačko mora propasti, za razliku od onog prirodnog čemu je cilj da se preporodi. Veštačka tvorevina je i ova kriminalna struktura vlasti, veštačka tvorevina je plaćena podrška i mašinerija koja sve to drži da se ne raspadne. Sa druge strane, bunt koji je započeo zbog stravičnih ubistava i eskalacije nasilja, za koje niko ne želi da preuzme odgovornost sada se širi kao stihija, jer ne postoji nijedna struktura ovog društva, kao ni države, u kojoj funkcioniše zakon, red i mir. Postoji prividna, gotovo antiutopijska slika, koja se plasira i u koju ne veruju čak ni oni koji je šire. Bunt se menja, traži načine i nalazi pukotine da bude što vidljiviji u zemlji u kojoj vlada medijski mrak.
Jedna Gamzigradska banja je već prodata za vrednost manjeg stana u Beogradu.
Cela banja.
Ja sam Srbija, Aleksandre Vučiću. Moji ljudi, koji ne posustaju su Srbija. Divna, slobodna, jaka Srbija, koja voli slobodu. Svi koje hapsiš, svi koje napadaš, svi koji se nisu prodali za tvoje sitne poklone, iznuđenu podršku i ugovore na određeno su Srbija. Postoje oni koje ne možeš platiti, koji su, možda, gladni, u dugovima, u problemima ali se i dalje ne mogu potkupiti. Ti bi svakako želeo da kupiš sebi novi narod, jer sa svih strana dovlačiš unesrećene da bi ti klicali. Kao u južnoameričkoj banana državi. Međutim, mi smo ponikli na ovom tlu i prkosni kakvi jesmo borićemo se do poslednjeg.
Ovog puta doneti su zakoni po ubrzanoj proceduri, ukazom predsednika države čak i protivustavni zakon za koji bi u drugoj, uređenoj državi predsednik bio osuđen za izdaju sopstvene zemlje i njenih interesa. Kod nas, da nije onih koji se bune i javno govore o tome, niko za to ne bi znao. Možda bi poneko saznao tek kad bi došli kod domaćina u nekom selu da mu oduzmu kuću i imanje, jer je to od javnog interesa. To jeste razlog da se izađe na ulicu, čak iako iz dubine duše prezireš politiku. To što će uskoro rasprodavati parče po parče naše domovine i što ćemo sanjati planine i brzake kroz koje smo nekad šetali bez ograde sa postavljenom bodljikavom žicom – i to je razlog da izađeš i buniš se.
Jedna Gamzigradska banja je već prodata za vrednost manjeg stana u Beogradu. Cela banja. Bezakonje. Kriminal. Korupcija. Strane kompanije koje zagađuju i otimaju našu zemlju. Plantaže droge u državnom vlasništvu. Obesmišljenost obrazovanja, kulture, istorije, sudstva, pravde. Nasilje. Mržnja. Vulgarnost. Nepravda. Ubistva za koja niko nije kriv. Potlačenost i poniženost radnika, profesora, đaka, majki, sestara, poštenih građana, seljaka. Možemo nabrajati u nedogled, ali je i samo jedna od ovih stvari dovoljna da izađemo na ulicu i da se borimo za bolje društvo, na dobrobit svih.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
