Nije stranka država, niti je jedan čovek država. Državu koju i dalje imamo činite vi, mi, svi zajedno koji smo ostali i opstali uprkos neviđenoj hajci na neistomišljenike, na slobodoumne, na obične ljude koji su na ivici opstanka zahvaljujući besnim bogatašima kojima nikada nije dosta. Zato već skoro pola veka vladaju isti, a njihove želje su lagodan život njih samih, njihove dece i unuka. Oni ne znaju ništa drugo da rade do da imaju moć i vlast. Nad seljakom, nad učiteljem, nad radnikom, nad lekarom, nad šumarom, nad vodom, planinom, nad svim onim što još diše širom Srbije. Ko god drugačije misli (vi, mi, svi drugi poniženi i pregaženi) – taj je neprijatelj.

Neprijatelj je i onaj mučenik koji se požali da mu je mala penzija, seljak kome je gorivo neophodno za njivu pa podigne glas, a vlast kaže „boli me zadnjica za seljaka“. Neprijatelj je onaj ko se požali da su mu pregazili imanje, onaj koga raseljavaju da bi izvadili dušu zemlji zarad zlata i bakra. Svi su neprijatelji. I oni koji neće da im daju dedovinu.