Menu
Piše: Aleksandar Panić, ekološki aktivista, Pokret „Odbranimo reke Stare planine“
Gledana izdaleka ona je i dalje poput dubine svemira, uvlači u sebe brišući vremenske i tehnološke odrednice modernog društva. Stoji kao ogromna laboratorija geoloških i bioloških procesa podupiranja života. Mesto stvaranja atmosfere, tla i prikupljanja dostupne nam vode. Nama bliska istorijski, etnološki, životno, aktivistički i strateški, kao uporište u kome ćemo tražiti spas od „faktora modernog života“. Stara planina je odličan ogledni primer svega što je nekada uticalo na menjanje planine i njenih delova i svega što danas lebdi kao senka investitorske gladi. Gladi za terenima i povodima sprovođenja ličnih viđenja drastičnog prilagođavanja što većem zgrtanju profita. Kako učiniti da se permanentnim upoznavanjem javnosti sa očuvanim vrednostima ali i procesima koji su je čuvali i procesima koji joj prete, Stara i sve ostale ugrožene planinske celine Balkana, jasnije osvetli i izvuče iz koprene površnih političkih i koruptivnih zahvata sakrivenih iza reči turizam, održivost, energetska nezavisnost…
Nad ovom planinom lebdi trag u vremenu, meren milijardama godina. Zbunjuje činjenica da na njenom vrhu stoje najstarije očvrsle stene u neshvatljivo udaljenim delovima vremena. Daleko pre naznake bilo čega od onoga što nas danas okružuje, plutajući po tečnom okeanu silicijuma i železa, planina je prevalila dug put da bi se smirila ovde, privremeno sa nama. Sama ta činjenica a možda i naše preterivanje u prevelikoj vezanosti za nju, daje nam pravo da verujemo u njenu posebnost, daje nam pravo da svoju prolaznost i ranjivost obeležimo znanjem, poštovanjem i brigom prema planini.
ORSP i Ekološki ustanak, ovim kratkim uvodom, najavljuju seriju tekstova kojima
ćemo obraditi paralelne pozitivne i negativne uticaje na prirodu. Poligon će nam
biti Stara planina a namera da svako u svojoj sredini prepozna i spozna meru i
način da se pozitivno održi i obnovi a negativnom stane na kraj.
Daleko pri vrhu lestvica vremena, čovek je poseo i ovaj deo planete. Pre njega, uticaji su bili pretvaranje užarene oluje u klimu, smirivanje vulkana, kiše, tada jako poželjan CO 2 , smeša gasova pogodna za disanje, milioni ciklusa zaleđivanja, plavljenja, sušenja i fenomen čiji smo deo, ali koji i nas same prečesto zbunjuje. Fenomen života. U borbi za život, menjali smo se evoluciono ali smo srećno ili nesrećno postali i najvažniji činilac evolucije i to samo u nekoliko stotina godina. Toliko agresivno da su te promene divljale pomognute osnovnim crtama ljudskog karaktera: gramzivošću, brzinom i, najvažnije, suštinskom udaljavanju od spoznaje prirodnih procesa, suštinskom udaljavanju od opasnosti koje su obično bile produkt ljudskih poduhvata.
Šta je poenta ove kratke retrospektive? Većina činjenica je poznata, ali da li ih dovoljno često imamo u aktivnim delovima svesti? Da li ono što danas možemo videti svuda oko sebe shvatamo sa makar malo promišljanja o uzrocima, o istorijatu antropogenog uticaja, posledicama i mogućnosti da ih ublažimo pa i prevaziđemo?
Mesta sa koliko-toliko očuvanim biodiverzitetom su učionice idealne da se nešto učini u tom smeru. Boravak u prirodi može, naravno, biti i samo šetanje, uživanje u okolini, pijaćoj vodi i vazduhu koji ne tera na kašalj. Može biti i nešto više od selfija, dobre domaće hrane… Ili može da bude sve to, ali uz negovanje aktivnog traženja odgovora na pitanja gde je naše mesto, koliko smemo menjati svet oko sebe, šta nam govore pređašnja i pozitivna i negativna iskustva, koliko kapaciteta je ostalo do praga koji će nam doneti još nevolja. Ko su činioci koji omogućavaju i sprečavaju, da li negde na meridijanima postoje zajednice čija su rešenja pametna i dugoročna? Da li, možda, stručnost kaska za političkom klikom a naš meridijan kaska za onim pametnijim i dugoročnijim? Možda samo previše umišljamo, moguće da su trka za novcem, volovi na ražnju, polugole devojke bez sluha, moderni gladijatori u stadionima, hipnotizerski mediji, hramovi klađenja, kocke i sponzorstva, mesto gde treba tražiti moderne izvore iskustva i saznanja. Na momente se čini da je za jedan značajan deo populacije tako.
Za nas i našu planinu je presudno važno da se segment saznanja neguje sa infrastrukturom, tačnije – znanje jeste infrastruktura, ono je barijera ka drastičnom, prebrzom, aljkavom korišćenju mesta od kojih nam zavise osnovni stubovi života. Znanje je barijera od lukavstva, snishodljivosti podlaca, gramzivosti. Znanje je barijera od neznanja!
Šta bi to praktično značilo? Kako umereno menjati, unaprediti i očuvati uslove života ili kako ih konformističkim i profiterskim porivima uništiti i po cenu sopstvenog zdravlja i života? Primera je mnogo i ne vidimo zašto ne bi bili sastavni deo svake planinarske brošure, organizovanog odlaska na planinske vrhove, deo oglasnih tabli u turističkim naseljima, posebnih mesta u vodičima, kao teme popularnih emisija. Neće ih biti, segmenti turističke ponude i delatnosti u priličnoj su finansijerskoj sprezi sa delom društva koje predstavlja agresivan pristup menjanju prirode za račun šumarstva i
poljoprivrede ali još gore turističkih minhauzenština. Skijališta bez snega, na planinskim vrhovima, sa proticajem vode malo jačim od kuhinjske česme, naselja sa pogledom na reku fekalija, vodozahvatima procvetalim cijanobakterijama zbog intenzivnog đubrenja uzvodnog sliva …
ORSP i Ekološki ustanak, ovim kratkim uvodom, najavljuju seriju tekstova kojima ćemo obraditiparalelne pozitivne i negativne uticaje na prirodu. Poligon će nam biti Stara planina a namera da svako u svojoj sredini prepozna i spozna meru i način da se pozitivno održi i obnovi a negativnom stane na kraj.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
