Piše: Ekološki ustanak Novi Sad
Ako želite držati javnosti lekciju šta znači biti na vlasti i kako treba prihvatiti i znati naučiti da se ljudi nose sa kritikom, onda ste malo pobrkali lončiće dragi Predsedniče.
Ono što ste zaboravili je odakle ste to učili, ako jeste. Čini se da ste čuli delove koji vam odgovaraju. Ono o čemu ste govorili je neka lekcija iz Liderstva, ne nužno iz politike.
I mi ostali smo je učili, ali za razliku od Vas, u stanju smo da je čujemo celu.
Promene će se dogoditi samo kada se na izborima izglasaju neki novi ljudi sa pre svega moralnim stavovima i etičnošću, a potom i pravim demokratskom vrednostima i sa više odgovornosti budu bili na vlasti i tako urede državu.
Lider u bilo kom obliku (političkom, apolitičkom) da, zaista mora znati da se nosi i sa idealizacijom i sa kritikom. Međutim to može jedino ako ima jasnu sliku o sebi, i ako ni na koji način ne manipuliše prvo ni sebe a ni druge. U istoj toj lekciji, tu se priča ne završava kao što ste je Vi u javnom obraćanju završili – “Neka pričaju šta hoće, baš me briga!”
Ako često čujemo osude i kritike, uvrede i naboj koji raste, pravi lider mora zastati, da bi čuo, sa poštovanjem preispitao šta to on čini ako je reakcija koju dobija sve češće negativna. Tu lekciju ste preskočili. To se zove stajanje čoveka u odraslom mestu, spreman da prihvati odgovornost, ako je kriv ili je namerno nešto činio da se izvini i da učini sve da to ispravi. To mogu zreli ljudi. Ponavljamo – psihički zreli ljudi! Podneti tu vrstu nelagode, priznati svoju nesavršenost, svoje greške, pogrešne namere i izdržati tu ‘ogoljenost’ koja razotkriva kakvi zaista jesmo u tom činjenju. Za to treba izgraditi jedan zdrav kapacitet.
Ako se protiv toga silno borimo, manipulišemo, kontrolišemo i činimo sve da do te istine o tome kakvi zaista jesmo, ne dođe, onda nismo spremni biti odrastao, psihički zdrav pojedinac a samim tim ni lider.
Govori se ovde o jednom krhkom egu koji koristi sve oblike manipulacije, nasilja, agresije ne bi li se opravdao i nekako od te nelagode odbranio. Na tom putu, zamki je mnogo – upada čovek u sve niže i primitivnije odbrane, kako bi istinu ugušio. Pošto je to unutrašnje mesto jako krhko, i bolno, na površinu izlaze sve veće gluposti koje čovek tada izgovara, i što je to mesto ne moćnije, čovek ide u sve veću agresivnost.
Sve što je do sada taj isti ego izgrađivao, moć, kontrolu, sada je na staklenim nogama jer je suštinski baza ega slaba, nedovršena, ne dorasla. I takve odluke ne mogu biti ni pametne, ni svrsishodne, jer ne pripadaju odraslom. Pripadaju nedoraslom delu nas, a taj deo se ogleda uvek pošto je ne dorastao u neprihvatanju odgovornosti na prvom mestu.
Zaista smo zabrinuti, kakvi pregovori sa takvom osobom su uopšte mogući. I da, istina je kada kažete da Vas čeka još puno posla, čeka Vas najvažnija lekcija u životu, čeka Vas “odrastanje u pravom smislu reči”.
Traženje odgovornosti od grada, pokrajine itd. ne može biti apolitičan zahtev.
Iza traženja odgovornosti leži takođe zahtev za promenom sunovrata ovog društva. Sve i da se ovi zahtevi ostvare, tu nije kraj. Ako se izglasa regularnim putem nepoverenje u one od kojih tražimo odgovornst, a već imamo obećanje da se to neće dogoditi jer Predsednik obećava da njihovih simpatizera ima više, sve i da se to dogodi, umesto njih dolaze isti ljudi… I to nije promena.
Promene će se dogoditi samo kada se na izborima izglasaju neki novi ljudi sa pre svega moralnim stavovima i etičnošću, a potom i pravim demokratskom vrednostima i sa više odgovornosti budu bili na vlasti i tako urede državu.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
