Piše: Ekološki ustanak
Kalendarski jeste nova, kao i svaki dolazeći dan. To je sve.
Šta je urađeno u tom danu, šta je naučeno iz prethodnog i šta je ono dobro što misliš da uradiš nakon trenutka posle?
Probali smo da budemo tamo gde je bilo teško. Činili koliko je u tom času bilo u našoj moći da odbranimo pre svega ljude, a potom i prirodu napadnutu od svakojakih ala i vrana.
Bilo je onih nama znanih, ali i mnogo većih i strašnijih koji su mogli da rade bukvalno šta su hteli zahvaljujući našim državnim organima tj. organizmima koji su to dozvolili. U političkim i cirkuskim nadmetanjma vremena mukle, podmukle magle, predavala se i prodavala zemlja.
Crvena prašina je pokrivala blagorodne livade, reke menjale boje poput semafora, a oni koji su upozoravali gaženi su i satirani kao tuđi.
Ekološki ustanak nije bio samo borba za vodu, zemlju i vazduh. Bio je „bitka“ za ljude. Sve one koji su upozoravali i branili život, ali i sve druge kojima je stalo do opstanka.
Za to vreme, oni koji se pitaju već decenijama i decenijama odvajali su ne samo delove zemlje već i ljude. Pravili podele, stvarali mržnju i etiketirali sve koji su mislili drugačije.
Ekološki ustanak nije klasična politička stranka. To su ljudi koji su prolazili zemljom da bi sačuvali ono što vredi.
Trebalo je izdržati i to je ono što ostaje u godinama iza. To je ono što nas drži danas i pokreće za sutra.
Nismo promenili ni tablice ni boje. Dobili smo još poneke čestite ljude spremne da stanu u redove onih koji se bore za opstanak svih.
Želimo vam srećne Božićne i Novogodišnje dane, dok ne svane.
Borba za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstven život.
