Ауторски текст Ратка Ристића о експлоатацији литијума
као одговор академику Владици Цветковићу и
„експертима“ ТВ „Информер“

Ratko Ristic na Njedan

„Због очекиваних иреверзибилних (неповратних) промена у појединим екосистемима, као и ризика од значајног угрожавања живог света Јадра, Дрине и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита“ (са скупа у Српској академији наука и уметности, одржаног 6. и 7. маја 2021, под називом: „Пројекат Јадар-шта је познато?“). Наведена реченица представља део закључка групе аутора из најкомпетентнијих српских институција које се баве биодиверзитетом: Биолошког факултета Универзитета у Београду, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (Институт од националног значаја, према одлуци Владе Републике Србије), Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Природњачког музеја. Порука је јасна: пројекат је толико ризичан по живи свет да се препоручује одустајање од реализације. Ако је могућа неповратна штета по живи свет Јадра, Дрине и низводних токова (Сава), који обухвата птице, сисаре, водоземце, рибе, инсекте, шта може да очекује човек?

Утолико чудније звучи изјава академика САНУ Владице Цветковића који у свом ауторском чланку за дневни лист „Данас“ (07.09.2023.) тврди: „Зато потпуно мирне савести закључујем: не постоји ниједан други разлог због којег би Србија требало да дозволи отварање рудника у Јадру осим позитивне процене да би од експлоатације литијума грађани и држава имали довољно користи, знатно више од штете која је свакако неминовна. Одлуку базирану на једној таквој процени не може да донесе нико осим самих грађана које претходно треба да информишу прави стручњаци и одговорни политичари“. Зар академик Цветковић сматра да врхунски биолози из пет референтних институција нису прави стручњаци, и ако је угрожен сам живот, о каквој користи за грађане и државу он говори? Можда за приватну рударску компанију и разгранату мрежу (не)видљивих сарадника у министарствима, јавним предузећима, на универзитетима и локалним самоуправама?

zatrovana zemlja posle rudarenj

Следи још једна изјава академика Цветковића: „Генерална проба дејства противрударске одбране у Србији одиграла се 2012. године када се јавност побунила против истраживања никла. Тада су у заштиту живописних предела Мокре Горе, Златибора и Шумадије најпре стале неке познате личности попут редитеља Емира Кустурице и књижевника и академика Љубомира Симовића, затим се побунио и велики део јавности…“. Академик Цветковић је изоставио да помене своје колеге из САНУ Драгомира Виторовића (професор Хемијског факултета), Видојка Јовића и Зорана Максимовића (професори Рударско-геолошког факултета), који су у саопштењу САНУ (2012. године) јасно истакли да потенцијална експлоатација никла „доноси далеко већу штету него корист, јер се угрожавају флора и фауна, нарушава изглед подручја, деградирају основне природне вредности и ресурси а зелене површине претварају у Месечеве пејзаже“. 

Дакле, побуна против експлоатације никла није била пасторална оперета са зелених ливада него акт исказивања самосвести на основу информација добијених од елитних научника и инжењера. Колико је то ваљало говори чињеница да читав потез од Мокре Горе, преко Кремне, падина Таре и читавог Златибора, представља моћан туристички регион који посећују хиљаде туриста током читаве године, где се обнављају села, рађају деца, граде путеви, производи квалитетна храна, граде прерађивачки капацитети и врхунска туристичка инфраструктура, све у складу са очувањем највреднијих природних елемената. Остварен је висок ниво запослености, уз евидентан раст друштвеног стандарда. Са експлоатацијом никла тога не би било.

Такође, академик Цветковић помиње „јавну хајку на рударство и геологију, са обрисима друштвене хистерије која може произвести дуготрајне последице и то не само за сектор минералних сировина“. Истина је да су рударство и геологија од великог значаја за сваку земљу, али само када се ради о задовољењу јавног интереса, односно, виталних потреба већине становника Србије, никако приватних рударских компанија и њихових домаћих сарадника. Говорећи о борби против експлоатације јадарита академик Цветковић користи термин „еколошки популизам преко сваке мере и укуса, напредњачки и по карактеру и по интензитету, повремено и изнад највиших домета Вучићеве реторике“. Даље говори о „преузимању Вучићевог рецепта за спиновање јавности што је највећа срамота наших данашњих еколошких популиста“. Заиста, креативна логичка надградња Владице Цветковића који борбу становништва, активиста и стручњака, за голи опстанак и здравље народа, гура у Вучићеве идеолошке матрице. Да забуна буде већа, управо Вучић и Ана Брнабић често жале због пропуштене „литијумске“ шансе. Дакле, Вучић би да копа литијум, еколошки популисти не дају, али користе Вучићеве спин-технике, што непогрешиво уочава академик Цветковић?!

У јавности је приметан напор да се поврати ентузијазам око реализације пројекта „Јадар“, који представља пример колаборације Владе Републике Србије, компаније „Рио Тинто“, подобних медија и управе Града Лознице. Посебно је инспиративно појављивање самопроглашених „експерата“ (углавном на ТВ „Информер“, „Пинк“ и „Хепи“), који се поред читаве палете политичких, војних, геостратешких, социјалних, медијских и економских проблема, и те како разумеју и у еколошке проблеме. На интернет страници ТВ „Информер“ (20.08.2023.) објављен је садржај емисије у којој су учествовали: заменик председника Српске радикалне странке Александар Шешељ, посланик Српске напредне странке Марјан Ристичевић, стручњак за менаџмент јавног сектора Михајло Рабреновић, посланик Српске напредне странке Миленко Јованов, као и Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност, који су говорили о литијуму и лажним еколозима у Србији. Дијалог су водили крајње неинформисани водитељи, са високим степеном сервилности према „експертима“, који су изговорили читав низ неистина и оптужби на рачун критичара концепта неконтролисаног рударења и изградње малих хидроелектрана. „Труст мозгова“ ТВ „Информер“ бриљирао је, између осталог, у тврдњама да активисти раде за стране владе а да су приче о могућим загађењима глупост. Оно што је посебно занимљиво јесте да су „експерти“ показали висок степен усаглашености са Кристофером Хилом (амбасадор САД), Ангелом Меркел, Шен Меклауд и Рут Стјуарт (бивше амбасадорке Велике Британије и Аустралије), који су сви од реда „охрабривали“ Србију да крене у експлоатацију литијума. САД су забраниле ископавање и прераду литијума у пустињи Невада због угрожавања једне врсте тетреба и једне врсте жалфије, док је у Аустралији недавно суспендован пројекат „Рио Тинта“ због угрожавања шума. Препоручио бих „експертима“ ТВ „Информер“, новинарима штампаних и визуелних медија, посланицима Народне скупштине (посебно из странака које подржавају наставак истраживања и могућу експлоатацију литијума) да се више не информишу из памфлета које сервирају заинтересоване компаније, него да прочитају две публикације које је издала Српска академија наука и уметности, као зборнике радова, после два стручно-научна скупа, управо о проблематици малих хидро-електрана деривационог типа и потенцијалном ископавању литијума у долини Јадра. Такође, било би примерено да „експерти“ посете бројна села и мања места где је значајно угрожена имовинска сигурност, здравље, право на слободан живот, због чега су се мештани побунили и не желе да допусте узурпацију простора. То су углавном веома успешни земљорадници из Горњих Недељица, Лукавца, Прањана, Коштунића, Средње и Горње Добриње, Урсула, Топлог Дола, Темске, Дадинаца, Раките…

Поставља се и питање суверенитета наше земље, СРБИЈЕ, ако страна компанија („Рио Сава“) маше „Акционим планом за релокацију (расељавање) становништва“, Влада Србије формира радну групу за имплементацију пројекта „Јадар“, 

док Ана Брнабић тврди да пројекат нема подршку државе! Европска комисија је издала публикацију у којој је наведено да највеће загађење земљишта и ваздуха на простору Балкана изазивају активности у домену рударства и прераде руда. Више од 10.000 људи годишње умире од болести повезаних са загађењем ваздуха, бројни српски градови су по неколико дана годишње најзагађенији на свету, имамо највећу стопу смртности од рака плућа и дојке, на свету. Неће нам вредети привредни раст ако загадимо сопствени животни простор и упропастимо здравље нације. Било која економска делатност мора да задовољава јавни интерес, односно, интерес већине грађана Србије, никако профитне захтеве појединаца и њихових компанија. Све друго нас претвара у модерну колонију и јефтину ресурсну базу, са значајно погоршаним стањем животне средине и здравља наших људи. То би био очигледан гест националне издаје и презира сопственог народа.

Завршавам са још једним цитатом академика Цветковића: „До сада су нам однос друштвене користи и штете од рударења процењивали и сервирали глумци-не само глумци из позоришта и са филма, већ и они из Народне скупштине, САНУ, са универзитета, и сви заједно с протестних говорница“. Академик Цветковић имао је прилику да каже шта мисли на скупу у САНУ, где није говорио. Срећом, академици Владимир Стевановић (биолог), Богдан Шолаја (хемичар), Велимир Радмиловић (технолог) и Ненад Костић (хемичар) обратили су се у бројним јавним наступима и пружили драгоцене информације ширем аудиторијуму. Поменуо бих велики допринос Драгане Ђорђевић (физико-хемичар; научни саветник Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, Институт од националног значаја) и професора Бранка Гргура (технолог; Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду). Допада ми се фасцинација академика Цветковића драматургијом и глумиштем, посебно помињање глумаца из САНУ и са универзитета, тако да не могу да се не запитам: а која је његова улога?

 

Аутор је професор Универзитета у Београду Шумарског факултета (ужа научна област: ерозија и конзервација земљишта и вода)